Vodič „Budva: Bečići, Sv. Stefan, Petrovac“ (1990.) autora Živanović Ilije, mala je enciklopedija ovog dela Crne Gore. U nekoliko detalja vam u nastavku teksta preporučujemo knjigu za dalje čitanje, sa posebnim osvrtom na sam grad Budvu.
Budva iz starog turističkog vodiča
Budva je najpoznatije i najstarije naselje Budvanske rivijere. Arheološki nalazi i pisani spomenici ukazuju da ova naseobina postoji od 5. veka p. n. e. Postoje i legende o postanku Budve, jedna koju smo davno učili u školi je ona o Feničanima, najstarijim moreplovcima Sredozemlja, kao osnivačima Budve.
Grčki pisac Stefan iz Bizanta piše da je Budvu osnovao Kadmo, sin feničkog kralja Agenora i kraljice Telefose. Proteran iz Tebe, zajedno sa svojom ženom Harmonijom, vladar i osvajač Beotije, Kadmo našao je utočište kod Enheleja, ilirskog plemena. Čak je bio proglašen kraljem llirika. Kadmo je doputovao volovskom zapregom, a spomenute životinje (grč. bous-vo) su krivac za nastanka naziva grada.
Neke stare varijante imena grada Budve su Butua, Buthos, Butoba, Budua, Civitas Antique (Stari Grad).
Trgovina i pomorstvo
Uticaj Kelta, Grka i Ilira bio je značajan moreplovcima i trgovcima što su trgovali s llirima kupujući poljoprivredne proizvode za keramičku robu i skupocene predmete od zlata. U ta vremena velika pažnja se posvećuje obradi poljoprivrednih kultura i tehnici gradnje brodova. Polovinom 2. veka stare ere na primorju gospodare Rimljani. Pomorski i kopneni putevi sastaju se u Budvi, pa tako maslina i vinova loza, čine uz stočarstvo osnovu trgovine.
Dolaskom Slovena u 7. veku uvodi se novi način organizacije društva, feudalni. Budva je u Dušanovo doba uživala autonomna prava i služila kao luka. U 14. veku Balšići, kao župani, u svom posedu imaju Budvu i Bar. Istorija beleži da je Budva više od 300 godina bila pod Mletačkom Republikom, u vekovima koji slede bila je pod vlašću Turaka i Austrougara.
Znamenitosti Budve
Budva je grad koji obiluje kulturno-istorijskim znamenitostima, a mi ćemo pomenuti samo neke od njih.
Stari grad
Stari grad Budva podignut je na ostrvcu što je peščanom prevlakom bilo spojeno s kopnom i tako preraslo u poluostrvo. Zahvaljujući više od 10 km plaža, zelenilu, bistrom moru, ona je privlačna turistima celog sveta. Negdašnje puteve Epidaurus – Scodra u starom veku i Via di Zenta (Zetski put), u srednjem veku, menjaju moderne saobraćajnice. Zidine što su kroz milenijume čuvale slobodu gradu i njegovim žiteljima, danas su dekor i ambijent nesvakidašnjih doživljaja. Stara gradska jezgra su istinski najprivlačniji deo Budve.
Kaštel, Citadela
Gradska tvrđava, nekada je nazivan Kaštel, danas Citadela, na uzvišenom je mestu. Gradski zidovi sastaju se s Kaštelom i tako čine jedinstveno gradsko jezgro višeslojnog sistema fortifikacija. U njoj možete obići austrougarsku kasarnu, biblioteku antikvarnih knjiga i ostatke crkve Santa Maria in Castello.
Crkve
Crkva Sv. Save je izgrađena otprilike u 12. veku. Za vreme vladavine Venecije u njoj su živeli i radili fratri 1550. a bogosluženje se vršilo po pravoslavnom, ali i po kataličkom obredu. Austrijancima je služila kao vojni magazin. Veoma malih dimenzija, ona predstavlja romaničku jednobrodnu građevinu sa polukružnom apsidom okrenutom prema istoku, bez zvonika.
Crkva Sv. Ivana jedna je od najstarijih na Primorju. Misli se da je sagrađena u VII v. a kao katedrala je služila od 1054. g. do 1828. g. Toranj nastao u kasnom baroku dominira Budvom, a sama katedrala rad je majstora Filippa Perutija. Crkva je građena kao trobrodna bazilika.
Crkva Sv. Trojice sagrađena je 1804. g. po uzoru na crkvu Sv. Gospođe u manastiru Podostrogu. „Zvonik na preslicu“ predstavlja pravu retkost u graditeljstvu i karakteristika je južnih krajeva, posebno Dalmacije. Crkva ima divno ukrašenu fasadu, a pred crkvom je grob Stjepana Mitrova Ljubiše. Unutar crkve je ikonostasna pregrada koju je ikonopisao 1833. godine grčki zograf sa ostrva Milosa, Naum Zetiri.
Savremena Budva
Danas je Budva perjanica turizma u Crnoj Gori i jedna od najpopularnijih destinacija na jadranskoj obali. Grad koji svojim gostima može da ponudi sve za jedan idealan odmor – od raznovrsnih plaža, preko istorijskih znamenitosti, pa do modernih hotela. Ako i vi ovog leta za odmor birate Crnu Goru i tražite hotelski ili apartmanski smeštaj, pogledajte aranžmane na stranici: https://www.supernovatravel.rs/letovanje/crna-gora.html.
Plaže u Budvi ukratko
Slovenska plaža je najatraktivnija i možda najveća plaža u neposrednoj blizini Starog grada. Ima dinamičan noćni život koji omogućuju brojni barovi i restorani, ali i mnoštvo aktivnosti na vodi (džet-ski, parasejling, bandži.). Malo mirnija je plaža Pizana, u zalivu; malo dalje od grada je plaža Jaz oivičena borovom šumom; plaža Ostrvo Sv. Nikola sa puno mediteranskog rastinja; veoma popularna među mlađim turistima je plaža Trsteno.
Festival „Grad tetar“
Festival „Grad teatar“ je manifestacija kulture koja se odvija tokom letnjih meseci u Budvi. Svake godine, od osnivanja, 1987. obnavlja mediteranski duh Starog grada na trgovima. Na zvaničnom sajtu stoji da se u vreme održavanja Festivala neki delovi Budve prosto pretvaraju „u scenu na otvorenom na kojoj i posjetilac i slučajni prolaznik postaju učesnici umjetničkog čina. Budući da je od svog osnivanja neizostavni dio turističke ponude grada, Grad teatar je, a time i Budva, neizostavna destinacija kako građanima, tako i kul-turistima, o čemu svjedoči i činjenica da festival svake godine posjeti oko 15.000 ljudi.“
Zato, naša preporuka je da se, pre slikanja na plažama, penjanja na kamene ograde i jurnjave za idealnom pozom za instagram, obratite pažnju i na neke, ne toliko popularne destinacije u Budvi.
Crtica o jednom starom običaju Budvana u knjizi „Iz stare Budve“, Nikole Vučkovića (1966.)
Naime, u davna vremena, sve do 1817. godine, „o Spasovom danu“, Budvani bi se penjali na vrh brda Spas, obučeni u svečano odelo da bi tamo prisustvovali neobičnom „obrednom“ izletu. Putem su neveste i devojke brale cveće, plele od njega vence i stavljale ih na glavu. Po završenom crkvenom obredu mladići i devojke bi zaigrali kolo na gumnu koje se zvalo „Vilino gumno“ pred crkvom Sv. Spasa. Kolo se završavalo pesmom muškaraca „Dobro jutro, bijele vile, i nama ga dajte!“ Na ovaj pozdrav odgovarale bi devojke, a onda bi svi zajedno pevali tri pesme koje je je ostavio zabeležene Vuk Stefanović Karadžić („Život i običaji naroda srpskoga“). Posle obeda nastavaljali bi igru i veselje sve do predveče kad bi se vraćali u Budvu.
Brdo Spas, čija je površina 12 kvadratnih kilometara i sa najvišom kotom od 385 metara nadmorske visine, nalazi se između Budve i Mrčevog polja. Ima status zaštićenog prirodnog dobra III kategorije.
