Električne letelice i druga poboljšanja za manje zagađenja od strane avio-transporta

Privatan avio-transport je najbrže rastući sistem transporta i pruža brojne velike prednosti. Putnici bi uvek putovali na ovaj način jer biraju vreme polaska, vraćanja, avion može i da čeka na povratak, a putovanje je zaista luksuznije od 1.klase na komercijalnom avionu.

Loša strana letova kao transporta je i dalje postoji problem velike emisije CO2 u atmosferu pa je letenje ekološki loše po našu planetu. Ipak, male letelice unose bitne promene i u ovaj segment i na dobrom su putu da stvore letelice koje prelaze velike razdaljine, a ne emituju zagađenje.

Šta su električni avioni? Koliko vremenski mogu da lete? Da li postoje i neke druge inovacije koje će doprineti zaštiti životne sredine?

Šta su to električni avioni?

Kao što samo ime kaže, električni avioni umesto fosilnih goriva za rad motora koriste električnu energiju. Pošto sam avion ne može da ima napajanje, to se radi putem većih litijumskih baterija koje mogu da osiguraj do 1.500km leta sa samo jednim punjenjem.

Na isti način se mogu pokretati i veliki avioni, ali bi baterije bile preteške jer i u ovom slučaju teže više od polovine težine letelice.

Većina modela ima i solarne panele koji osiguravaju dopunjavanje u letu, a učinak i performanse se razlikuju kako od doba dana kada se leti, tako i od vremenskih uslova u kojima se leti.

Često se kombinuju sa fosilnim gorivima kao Hibridne letelice pa se emisija gasova značajno smanjuje, ali i dalje postoji. Svakako da je i njihova upotreba značajno opravdanija barem za kratkodometne letove koji su savršeni za sve vrste prevoza.

Koliko letelice zagađuju atmosferu?

Avijacija je odgovorna za oko 3,5% svih klimatskih promena pa je cilj da se sa električnim avionima ta emisija smanji za 88%.

Prema još nekim istraživanjima stručnjaka male letelice donose i do 10 puta više zagađenja od komercijalnog transporta po putniku, ali ne zato što avioni troše više energije, nego zato što prevoze mali broj putnika, a zagađenje postoji.

Cesna XLS prevozi 8 putnika i troši po osobi 860 kg, a komercijalni avion sa 200 putnika po jednom troši oko 100 kg. Razlika je dosta velika, ali postoji činjenica da se privatni avioni i male letelice mogu lakše i jeftinije napraviti za energetski efikasna goriva, a sa velikim avionima to je velika matematika.

Postoji dugoročan trend da se smanji zagađenje i radi se na tome aktivno. Ono što je sigurno je da male letelice nemaju konkurenciju i da će biti popularne uvek jer imaju jedinstvene mogućnosti.

Već su propisane mere za smanjenje zagađenja

Avio-kompanije moraju da vode računa o zagađenju životne sredine i da aktivno smanjuju karbonski otisak pri svakom letu. Neki od propisa su i:

1. Više takse za letove koji koriste fosilna goriva od 2030.godine
2. Stimulisanje za prelazak na hidrogen ili električnu energiju za avione koji prelaze manje razdaljine,
3. Podsticanje uvođenja novih tehnologija koje će unaprediti avio transport u ovom sektoru.

Rezultati se vide, ali je još uvek važno da se radi aktivno jer je period kovida 2020. i zabrana većine letova pokazala koliko se planeta oporavila i vazduh bio čistiji, a samo je godinu dana važila veća zabrana letova.

Takve efekte moraju biti u budućnosti jer smo vrlo blizu tačke zagrevanja koja će biti kritična za opstanak naše planete.

Ulaganje u novi vozni park će biti značajno, ali i rezultati odlični

Kao što se konstantno ulaže u savremenu tehnologiju, tako se ulaže i u letelice nove generacije što nikako nije jeftino i jednostavno.

Reč je o novim avionima čija kupovina iziskuje dosta novca i novoj tehnologiji koja zahteva drugačije ulaganje i izdvajanje novca.

Zbog svega toga, uvođenje električnih aviona nije jednostavno i moguće brzo ispuniti. Kada avioni budu u široj upotrebi, svi će imati odličnu korist.

Kompanije koje prevoze putnike će imati više klijenata i moći će da prevoze neograničen broj letova jer imaju jako malu ili nikakvu stopu zagađenja.

Struja je i jeftinija od fosilnih goriva za avione pa je i to važna činjenica koja će letove učiniti jeftinijim, a samim tim i dostupnijim svima, bukvalno kao air-taksi usluga.

Iako je reč o relativno kratkoj udaljenosti kada se ima u vidu let avionom, treba uporediti činjenicu da je vazdušnom linijom Pariz od Beograda udaljen oko 1.600 km pa je lako zaključiti da bi našim putnicima veći deo Evrope bio lako dostupan i bez dodatnog punjenja.

Tehnologija će se unapređivati i sada je najveći problem kako smanjiti masu baterija, a da nose više energije. Takva tehnološka revolucija nam je već blizu i učiniće da se letovi produže, a da se ništa ne izgubi od svoje usluge.

Koliko ste znali o privatnim letovima i malim avionima? Da li ste znali da već postoje letelice na električni pogon, a da će u budućnosti postati standardni način transporta i komercijalne letove nastaviti da potiskuje u prošlost?

Radujemo se vašim odgovorima i čekamo ih u komentarima ispod ovog teksta.